Apostil potvrdu izdaju organi države koji su izdali ispravu
Protekom vremena pokazalo se da, iako je samo formalnost, komplikovana procedura legalizacije, ne može da prati razvoj međunarodno-pravnog saobraćaja i potrebe savremenog sveta, što je imalo za rezultat dogovor između određenog broja država da potpišu u Hagu, 05.oktobra 1961. godine, Konvenciju o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava.
Potvrda Apostil je jedina formalnost, koja prema odredbama Konvencije, može da se zahteva da bi javne isprave, sačinjene na teritoriji jedne države potpisnice, mogle da se upotrebe na teritoriji svih država potpisnica, sa dokaznom snagom koju imaju i javne isprave tih država.
Potvrda Apostil izdaje se na zahtev svakog imaoca isprave.
Države potpisnice slobodno određuju odgovarajući organ vlasti, nadležan za izdavanje potvrde Apostille.
Konvencijom je određeno na koje javne isprave se primenjuje, a na koje se ne može primeniti.
Primenjuje se na isprave koje izdaju organi ili službenici državnog pravosuđa, javnog tužilaštva, sudskih pisarnica i sudski izvršitelji, na administrativne isprave, isprave koje je izdao ili overio javni beležnik, službene navode o upisima u javne knjige i na službe overe potpisa na privatnim ispravama.
Ne primenjuje se na isprave koje su izdali diplomatsko-konzularni predstavnici i na isprave koje se neposredno odnose na neki trgovinski ili carinski posao.
Potvrda Apostille treba da bude sačinjena u skladu sa propisanim obrascem, stavljena na samu ispravu ili njen dodatak, može da bude sastavljena na službenom jeziku vlasti koja je izdaje, ali naslov: „Apostille (Convention de La Haue du 5 octobre 1961“ mora da glasi na francuskom jeziku, da bi je organi država ugovornica prepoznali i prihvatili.
U Srbiji je za izdavanje potvrde Apostil nadležan osnovni sud, za javne isprave koje su sastavili, izdali ili overili organi sa sedištem na području tog suda.
Potvrdu Apostil potpisuje predsednik Osnovnog suda ili sudija koga on ovlasti i snabdevena je pečatom tog suda.
